Šta se događa u vašem mozgu kada učite strani jezik?

Svi već znamo kakve koristi možemo imati ako naučimo neki od najtraženijih svetskih jezika današnjice.

Međutim, da li ste znali da strani jezik takođe utiče direktno na vaše moždane ćelije, način razmišljanja, pa i ponašanje?

Pre svega, učenje stranog jezika može da poveća mozak

Upravo do ovog zaključka su došli švedski naučnici 2002. godine. Studija sprovedena uz pomoć snimanja magnetnom rezonancom jasno je pokazala da učenje jezika ima vidljivi efekat na ljudski mozak. U eksperimentu su učestvovali vojnici, od kojih su neki učili jezike kao što su arapski, ruski i dari, dok su ostali takođe imali zadatak da uče – ali stvari iz drugih oblasti.

Skener je pokazao zanimljive rezultate: kod vojnika iz prve grupe određeni delovi mozga su se uvećali, dok je kod druge grupe sve ostalo nepromenjeno.

Takođe, dodatno je interesantno da su bolje jezičke veštine imali oni kod kojih je bio razvijeniji hipokampus i deo moždane kore zadužen za učenje jezika, u poređenju sa onima čija je moždana kora bila razvijenija u delovima za motorne sposobnosti.

 Kako strani jezik menja način razmišljanja?

Činjenica je da svaka nacija i kultura imaju svoje običaje i način života koji ih čine jedinstvenim. Kada učimo neki jezik, svesno ili nesvesno prihvatanje takvih modela ponašanja je neizbežan.

Neki poliglote čak izjavljuju da im se donekle menja ličnost svaki put kada govore neki drugi strani jezik. Neki kažu da im se menja boja glasa.

Verovali ili ne, sve to nije daleko od istine.

Drugi zanimljivi eksperiment koji valja spomenuti je onaj u kome su naučnici napravili listu od 24 objekta  koji  imaju suprotne rodove u španskom i nemačkom jeziku. U oba jezika pola reči je bilo ženskog, a pola muškog roda. Dve grupe ljudi (španci i nemci) trebalo je da na engleskom jeziku u 3 reči opišu svaki objekat sa liste.

Upravo su njihovi odgovori pokazali koliko gramatika nekog jezika utiče na našu percepciju stvarnosti ­ - a da mi toga nismo ni svesni.

Na primer, reč ,,ključ’’ je muškog roda u nemačkom, ali ženskog u španskom. Nemci su ga u studiji opisivali kao tvrd, težak, metalan, koristan... Španci su, sa druge strane, taj isti ključ opisivali kao sićušan, lep, mali, zlatan, itd.

Slično se desilo i sa rečju ,,most’’ koja je ženskog roda u nemačkom, ali muškog u španskom. Nemci su smatrali da je predivan, elegantan, krhak, lep, itd., dok su ga španci nazivali velikim, opasnim, čvrstim, impozantnim i robusnim.  

Ako na sve to dodamo i to da novi strani jezik utiče na odlaganje demencije i prevenciju Alchajmera kod starijih osoba, jasno je da su benefiti ogromni i još uvek neistraženi.

Sve ovo ukazuje na to da su one poliglote možda i bile u pravu kada su opisivale uticaj i moć jezika na pojedinca i njegovo novo viđenje sveta.

Zato, ako imate šansu za novu jezičku avanturu ili boravak u nekoj stranoj zemlji – ne oklevajte.

 Vaš mozak će vam bti zahvalan.


Miloš Zindović