Važnost grešaka kod učenja jezika

-  I have do my homework.            
- Try again – I have...?    
- I have done, jaooo, kako ništa ne znam, osnovna greška, užas! 

Suočimo se sa činjenicama: u 21. veku, deca i dalje odrastaju naučena da se plaše grešaka. Greške su znak da nešto ne znaš ili nisi dobro naučio, da si loš učenik, loš student, loš zaposleni.

Suočimo se sa još jednom činjenicom: deca koja ne greše ne eksperimentišu, ne usuđuju se da budu kreativna, ne dolaze do saznanja na čemu treba raditi. Takva deca uče sporije i „osnovnije“, jer se boje osude društva, učitelja ili direktora. Oni su „žrtve savršenosti“ kojoj svi težimo.

A ako pitate nas profesore – mi volimo greške. Ohrabrujemo učenike da pogreše kako bi pomerili granice, izašli iz zone komfora, probali nešto novo. Onda kada se greška vidi kao nešto novo što je naučeno, a ne dokaz nesposobnosti, učenici počinju da napreduju znatno brže. Dozvolite mi još jedan primer:

-Tell me about your friend.           
- Well, he is high...         
You see, that is not a nice thing to say. It means he uses drugs.    
- (laughter) So, I should say...?      
- He is tall.        
- I seee, thanks! I will remember now.

U gore pomenutom slučaju, ne dolazi do prenošenja pravog značenja, tako da je jako bitno ispraviti grešku. Takođe, budući da greška izaziva smeh, učenik će je brže zapamtiti. I zaista, u narednim časovima i on i ostali učenici su se svojski trudili da je ne naprave.

Problem ne leži u tome što učenici prave greške, već što te greške ne pospešuju proces učenja.  Zbog njih, učenici se plaše da istražuju, naprave novu konstrukciju i isprobaju se u gramatici koju nisu savladali. U Srbiji su ocene i dalje najvažniji pokazatelj znanja, a osoba koja dobija najviše ocene ne pravi greške. Samim tim, da bismo uspeli na ovom polju, akcenat u školama mora biti na procesu učenja, a ne na konačnim rezultatima.

Da biste nas bolje razumeli, predstavljamo vam nekoliko tipova grešaka kod učenja stranog jezika.

Mešanje sa maternjim jezikom

Veliki broj grešaka koje nastaju prilikom učenja stranog jezika imaju svoj koren u maternjem. Ovo nije ništa novo; svi svesno ili nesvesno polazimo od srpskog jezika i tražimo paralele između stranog i maternjeg jezika. Stoga moderna metodika nastave stavlja poseban akcenat na prirodno usvajanje jezika, gde se trudimo da ne prevodimo. Ukoliko insistiramo na prevodu, nikada nećemo u potpunosti razumeti Present Perfect Tense u engleskom jeziku, brojeve u francuskom, razliku između ser i estar u španskom ili portugalskom. Prevod nam u ovim slučajevima samo odmaže.

Fokus je na značenju, a ne na formi

Ako samo želimo da prenesemo poruku na ciljnom jeziku a ne brinemo o strukturi rečenice, često dolazi do grešaka. Učenici često kažu: zašto je moja rečenica problem ako se razumemo? Sa jedne strane, u pravu su – prenošenje poruke je najvažnija komponenta u učenju jezika. Sa druge strane, ukoliko želite da povećate nivo znanja jezika, morate obraćati pažnju na osnovna pravila u jeziku.  
dešava se i da se poruka ne prenese zbog toga što nismo naučili jezik dobro – odličan primer za to su su lažni prijatelji (npr. traffic nije trafika, sympathetic nije simpatičan).

Strah od ismevanja 

Nažalost, ovo je jedna od posledica našeg obrazovnog sistema – greške se ne tolerišu i dokaz su neznanja i neučenja. Premda postoje učenici koji zaista greše jer ne posvećuju dosta vremena učenju, većina se boji da slučajno ne kaže nešto što bi izazvalo smeh kod ostalih polaznika. Zato oni ni ne pokušavaju da eksperimentišu, već se drže oprobane gramatike koja neozbežno vodi do novih grešaka. Zato se trudimo da u našoj školi napravimo prijatno radno okruženje gde se niko neće osetiti ismejanim, već ohrabrenim da se i dalje trudi i ne boji novih grešaka. Jer zaista – da ne grešite, ne biste bili u školi jezika, zar ne?

~~~~~

’’Želite li formulu za uspeh? Zapravo je vrlo jednostavna - duplirajte neuspeh.’’

Tomas Votson, osnivač IBM kompanije



Jelena Ružić Petrović

Profesor engleskog jezika